YUROM Centar

Niš

 

 

 

 

 

Јавни радови у ромским насељима

предлози и препоруке

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

autor: Osman Balic

oktobar 2006-10-14

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                            ovu publikaciju finasira CARE - kancelarija u Srbiji

 

 

 

 

Sadražaj:

1.Uvod

2.Opis stanja - nezaposlenost  i mahale

3. Појам јавних радова

4.ЈАВНИ РАДОВИ КАО МОГУЋНОСТ

УПОШЉАВАЊА РОМА

5.Појам  интереса - јавног  интереса

6. Одлука владе Србије

7. ЈАВНИ ПОЗИВ

ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ ЈАВНИХ РАДОВА

ОД ИНТЕРЕСА ЗА РЕПУБЛИКУ – У 2006 ГОДИНИ

8. Пример добре праксе

9.Програм

10. Финансиски план

11. Коемenтари

 

 

 

 

Осман Балић

Београд

октобар 2006

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Јавни радови у ромским насељима

предлози и препоруке

 

 

 

1.Uvod

Ekonomsko jačanje romske zajednice u Srbiji jeste tema nekoliko strateških dokumenat u Srbiji. Strategija smanjenja siromaštva,Akcioni plan zapošljavanj Roma, Strategija za intergraciju Roma, Nacionalna strategija zapošljavanja 2005-2010 kao i  Nacionalni Akcioni plan zapošljavanja u Srbiji 2006-2008, predvidjaju aktivne mere kada su u pitanju Romi.

Iskorakom Vlade Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku koji su direktno usmerene na Rome kroz objavljivanje odluke o javnim radovima  i izdvajanjem namenskih finasiskih sredstava stvoren je uslov za dalekosežne promene   u nacinu tretiranja siromaštva i nezapošljenosti kod Roma. Navodjenjem romskih naselja kao jedan od prioriteta javnih radova , donekle se problem smanjenja siromaštva kod Roma uzdigao na nivo javnog interesa u Srbiji. Za nas Rome to je jedan od napragmaticnijih politickih poteza.

Zbog važnosti trenutka neobhodno je da budemo spremni da organizovano i odgovorno pristupimo datoj šansi.

Zaista je potrebno puno ucesce i koordinacija svih kljucnih aktera. Od narodne skupštine , preko ministarstava, lokalnih vlasti do romskih udruženja i nezaposlenih pojedinaca Roma u naseljima.

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slucaj  nazaposlenosti , institut javnih radova detaljnije opisuje u čl 51 do čl.53.  

 

 

2.Opis stanja - nezaposlenost  i mahale

 

 ROMSKA NEZAPOSLENOST

“Da li ste bili zapošljeni?”

 

Modalitet	N	%
Ne	292	83,4
Da, ali sam dao otkaz	13	3,7
Da, ali sam dobio otkaz	42	12,0
UKUPNO	347	99,1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3. Појам јавних радова

 

 

Javni radovi su po svojoj suštini mera za smanjenje siromaštva, jer pružaju privremeno zaposlenje uz niske nadnice. Uključivanje u programe javnih radova se često koristi kao test spremnosti za rad nezaposlenih lica, posebno onih koji primaju naknadu za nezaposlenost ili za koje se pretpostavlja da su angažovani u sivoj ekonomiji. Javne radove može neposredno da organizuje Vlada ili lokalne vlasti, ili da budu osmišljeni kao saradnja vladinih i nevladinih organizacija i privatnih poslodavaca. Uglavnom je reč o radno-intenzivnim projektima usmerenim ka izgradnji ili održavanju i rehabilitaciji infrastrukture. U novije vreme kao osnovni cilj javnih radova ističe se povećanje zapošljivosti posebno pogodjenih grupa na tržištu rada, kroz sticanje radnog iskustva i omogućavanje kontakata sa poslodavcima, kao i kroz obuku za jednostavnija deficitarna zanimanja u pripremnoj fazi ovakvih programa.

 

 

 

Јавни радови представљају специфичан облик стварања добара трајног значаја, од јавног интереса чије је изводјење финансирано из државних фондова тзв. јавних фондова. Резултати јавнх радова су намењени углавном најширим слојевима становништва и концентрисани су на сектор инфраструктуре. Типични облици јавних радова обухватају изградњу путева, саобраћајница, канала, мостова, паркова, јавних зграда, иригационих система, система одбране од поплава, развијање и унапредјење природних ресурса на сектору пољопривреде, шумарства, заштити од ерозија и слично. Оно што је изузетно важно напоменути је да се по први пут у пракси јавних радова помињу ромске махале као специфични облици насеља чије унапредјење и консолидација  представљају јавни интерес.

Иако је коришћење јавних радова било познато готово у свим стадијумима људске цивилизације и у оквиру различитих друштвено економских система, улога овог феномена запошљавања није мања ни у праксама земаља западне Европе. Улога јавних радова је посебно разматрана у време кризних поремећаја за савладавање незапошљености и сиромаштва. Отуда и третирање јавних радова као "компензатора". Компензациони карактер јавних радова на привреду која је у кризи објашњава се чињеницом да организовањем и финансирањем јавних радова држава може да надокнади своју немогућност за повећање запослености становништва . Јавни радови могу бити временски и просторно орјентисани тако да помажу оживљавање појединих региона па и социјалних група. Истовремено јавни радови не угрожавају интересе приватних предузетника. У време "Неw деал"-а у САД-у тадашња Рузвелтова администрација формирала је одговарајуће институције - управу јавних радова (публик wорк администратион). Формирањем таквих институција стицали су се услови за уводјењем разних облика планирања. Интервенције путем јавних радова захтевале су и одговарајуће техничке, административне и економске мере које су утицале на ефикасност. Дакле, обезбедјење финансијских средстава (нпр. национални инвестициони фонд, припремање планова, правно и друго регулисање потребних терена, организација изводјења), све су то фактори који захтевеју да се изводјење јавних радова планира унапред. Веома је важно у којој фази кризе у држави или локалној средини треба приступити изводјењу јавних радова, у ком облику и са каквим интензитетом. Просторна локација јавних радова изазива по правилу тешкоће економског и политичког карактера. Прву групу тешкоћа чини утврдјивање вредности датог објекта у одредјеном региону, док у другу долазе проблеми који се јављају као резултат незадовољства јавног мњења у случају преливања националног дохотка из једних региона из једне социјално привилеговане групе у друге регионе, у друге дискриминисане социјалне група а преко државног буџета. У том смислу у теорији и пракси институција јавних радова може изазвати значајну поделу ставова и расположења.

 У сваком случају може се констатовати да је у Србији  превагнуло јавномњенско расположење о потреби улагања у ромску националну мањину и потребним акцијама друштва у смеру помоћи ромској заједници у Србији.

Имајући у виду да се већина локалних ромских заједница у Србији суочава са проблемима који су у основи економски проблеми и да је у одговарајућим раздобљима у већини случајева постојао знатан број стално незапослених Рома, организовањем јавних радова може се значајно повећати економски статус Рома. У сваком случају јавни радови и уредјење ромских насеља, економско оснаживање Рома као и одговорност локалних самоуправа јесу на великом испиту.

 

 

Evaluacije ovih programa pokazuju umereno pozitivne efekte kada je reč o povećanju zapošljivosti posebno ugroženih kategorija radne snage i relativno slabe ukupne efekte na zaposlenost.  Sprovodjenje pilot projekta ‘Lepša Srbija’, u saradnji MRZSP i UNDP, koji kombinuje programe obuke za gradjevinska zanimanja sa javnim radovima pokazalo je skromne, ali ipak obećavajuće rezultate. Jedna od važnih pouka prve faze je da programe renoviranja javnih objekata i elemenata lokalne infrastrukture treba usmeriti ka najsiromašnijim opštinama i onima sa najmanjom tražnjom za radom, kako bi uslovi obuke i zaposlenja bili dovoljno podsticajni za dovoljan broj nezaposlenih lica obuhvaćenih ovim vidom aktivne politike tržišta rada. 

 

 

4.ЈАВНИ РАДОВИ КАО МОГУЋНОСТ

УПОШЉАВАЊА РОМА

 

 

 

Програм јавних радова  у Србији, у  чијој реализацији би ове године требало да се упосли око 3.000  незапослених , започео је овог месеца . Већ следеће године овим програмом  би требало да буде упошљен десет пута већи број људи. Око 30.000.

 На овим пословима ангажоваће се највише неквалификовани радници који дуже чекају на посао, затим корисници новчане помоћи – надокнаде, старији радници и други.

Сасвим је сигурно да има зна;ајан број Рома који испуњавају ове услове и да су потенцијани корисници ове могућности.

Одмах треба напоменути да ће радници којима буде понудјен посао и који га одбију, бити брисани са евиденције назапослених. Можда и са евиденције корисника материјане помоћи који су радно способни а налазе се на евиденцији локалних Центара за социјални рад.

 Зараде ће бити исплаћиване преко филијала Националне службе за запошљавање у висини која се унапред одередјује на основу школске спреме.

 У овом тренутку висина дохотка за незапослене са основном школом је око 8.500 дин. Са средњом сколом висина надокнаде је за 15 % виша. Са вишом школом цена рада је 39% виша.

Осим зараде ангажованима ће бити им уплаћиван и допринос за социјално осигурање као и накнада за превоз.

  За ову годину предвидјено је 100 милиона динара, а за 2007 год. предвидјено је много више.

 Овај начин упошљавања биће примењиван и наредних година тако да ромске организације и удружења имају  моралну обавезу да иницирају ову врсту активности у својим општинама.   

 

 

5.Појам  интереса - јавног  интереса

 

Израз интерес означава одредјен активан однос човека, градјанина према некој ствари, другом лицу или извесној идеји. Бити заинтересован значи бити спреман да се ступи у активан однос према нечему да би се задовољила нека лична потреба или одредјена друштвена потрба или тежња (друштвени или јавни  интерес). Енгелс је уоквирио феномен интереса познатим речима "да људи пре свега морају јести, пити, становати, одевати се пре него што ће моћи да се баве политиком, науком, уметношћу, религијом". Дакле, задовољење материјалних интереса појединца јесте  основни предуслов за промоцију јавног интереса.

У случају Рома када су они у положају етно - класе, дакле у класном, етно-центричном  друштву, однос се компликује са још три  елемента као што су класни интерес, етнички и јавни или друштвени интерес. Постојећу ситуацију отежава противуречност у ромској заједници која се налази измедју појмова колективних и индивидуалних интереса. Недостатак смишљне културне политике у ромској елити је приоритетан проблем. Хармонизација свих тих интереса је веома комплексна и потчињавање свих других интереса јавном интересу је проблем са којим нису могли да се суоче ни векови иза нас.  

Декада Рома , демократизација Србије и доношењег новог Устава земље као и процес европских интерграција балканских земаља  ствара потпуно нови амбијент за деловање. 

Шансе које се пружају Ромима нису мале. Одговорност је на нама. Ромским организацијама и интелектуалцима .

Места за изговор нема . Мора се радити одмах и то на најбољи могући начин.

 

 

У даљем тексту дајемо интегрални текст одлуке и јавног позива за јавне радове.

 

Poželjne procedure na nivou lokalne samouprave

 

1.  Lokalni planovi razvoja opštine i Mesne zajednice

2. zbor gradjana

3.utvrdjivanje prioriteta

4.. gradjanska inicijativa u vidu pisanog predloga predsedniku opštine i obavestavanje javnosti

 

5.izrada tehno ekonomskog elaborata za javne radove sa planom odgovornosti za sve faze

6. pribavljanje svih dozvola za otpocinjanje radova

7. obezbedjenje sopstvenih sredstava i potencijalnih radnika (nezaposlenih)

7. prijavljivanje Ministarstvu na konkurs za JR

8. otpocinjanje radova

9. kontrola

10. izvestavanje  ministarstva o rezultatima

 

 

6. Одлука владе Србије

На основу члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05 и 71/05-исправка) и члана 52. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Службени гласник РС”, бр. 71/03 и 84/04-др. закон),

            Влада доноси

 

 

ОДЛУКУ

О УПУЋИВАЊУ ЈАВНОГ ПОЗИВА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ ЈАВНИХ РАДОВА ОД ИНТЕРЕСА ЗА РЕПУБЛИКУ

 

 

            1. Јавни радови од интереса за Републику (у даљем тексту: јавни радови) – у 2006. години организују се у складу са овом одлуком.

            2. Средства за организовање јавних радова обезбеђена су у буџету Републике Србије за 2006. годину и утврђена су у износу од 100.000.000,00 динара.

            3. Средства намењена за организовање јавних радова користе се за:

             1) зараде незапослених лица укључених у јавне радове;

            (1) у висини минималне зараде у бруто износу утврђене у складу са прописима о раду, за лица без квалификације,

            (2) у висини минималне зараде у бруто износу утврђене у складу са прописима о раду увећане за 15%, за лица са средњим степеном образовања,

            (3) у висини минималне зараде у бруто износу утврђене у складу са прописима о раду увећане за 30%, за лица са вишим степеном образовања,

            (4) у висини минималне зараде у бруто износу утврђене у складу са прописима о раду увећане за 45%, за лица са високим степеном образовања,

             2) накнаду трошкова за долазак и одлазак с рада;

             3) трошкове обезбеђења безбедности и здравља на раду;

             4) трошкове обуке за послове које лице обавља у току извођења јавних радова;

             5) трошкове извођења јавних радова, највише до износа од 10% вредности пројекта.

            Одобрена средства по овој одлуци су наменска и могу да се користе искључиво за организовање и спровођење јавних радова и у складу са уговором.

Извођач јавног рада је дужан да у сваком моменту омогући контролу реализације јавног рада и увид у сву потребну документацију.

 Ако се приликом контроле утврди ненаменско трошење средстава Министарство рада, запошљавања и социјалне политике дужно је да раскине уговор и затражи повраћај пренетих средстава, односно да активира инструмент обезбеђења, а  прималац је дужан да средства врати са законском каматом.

            4. Избор јавних радова врши се доношењем одлуке о организовању и спровођењу јавних радова, којој претходи јавно разматрање и оцена програма извођача јавних радова, применом сладећих мерила:

1)            циљеви који се постижу – 25% (социјални и економски развој, подизање квалитета живота становништва, обављање послова и пружање услуга које не доносе профит и сл.),

2)            референце програма – 25% (дужина трајања програма, могућност развијања и прерастања у сталну активност, могућност заснивања радног односа на неодређено време и сл.),

3)            садржај програма – 20% (конкретан посао који се обавља у оквиру делатности),

4)            значај и подизање нивоа запошљивости незапослених лица – 15% (оспособљавање за послове одређеног радног места - обука);